Sudar vozova u Srbiji ovog meseca, u kojem su povređene 22 osobe, ponovo skreće pažnju na zastareli tranzitni sistem u regionu, koji je u oronulom stanju još od sukoba devedesetih godina i raspada bivše Jugoslavije.

Srpska infrastruktura je na 110. mestu na listi 132. zemlje, navodi Privredna komora Srbije, sa železničkim prugama starim i do jednog veka. Uprkos brzim železničkim tehnologijama koje postoje širom Evrope, vozovi mogu da se kreću maksimalno 60 kilometara na sat na 62 odsto srpskih pruga. Brzina od 100 kilometara na sat moguća je samo na 2,5 odsto pruga.

„Tehnički uslovi železnice u Srbiji su katastrofalni“, rekao je Dragomir Mandić, saobraćajni inženjer iz Beograda, u izjavi za SETimes.

U Bosni i Hercegovini (BiH), železničke kompanije i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine beleže gubitke od 85 do 100 miliona evra, i nemaju novca za održavanje ili popravku pruge.

„Vlada je preuzela otplatu duga železnice i nadamo se da će to omogućiti više radova na pruzi“, rekao je ministar saobraćaja i komunikacija FBiH Enver Bijedić za SETimes.

Železnička infrastruktura u BiH pretrpela je štetu u iznosu preko 76 milijardi evra tokom sukoba devedesetih godina.

„Treba da otvorimo železničko tržište i da dovodimo strane operatere, a da infrastruktura ostane u javnom vlasništvu“, rekao je Muhidin Mujkić, savetnik u Odeljenju za saobraćaj i komunikacije Spoljnotrgovinske komore BiH, u izjavi zaSETimes.

On smatra da bi to navelo investitore u BiH da osiguraju novac koji država nema.

U Hrvatskoj je prosečna brzina vozova pala na 60 kilometara na sat zbog malih investicija i slabog održavanja.

„Pre dvadeset godina su putnički vozovi iz Zagreba za Rijeku putovali 3 sata i 15 minuta. Danas je to manje od 5 sati“, rekao je jednom hrvatskom listu zvaničnik Hrvatske železnice Darko Peričić. U poređenju sa tim, vozovi u Nemačkoj imaju prosečnu brzinu 200 kilometara na sat, a Austrijanci eksperimentišu sa brzinom vozova do 330 kilometara na sat.

Slaba bezbednost pruge jedan je od razloga zbog kojeg su mašinovođe htele da obustave železnički saobraćaj u u Makedoniji krajem prošle godine. Makedonsko ministarstvo saobraćaja obećalo je da će tražiti evropske kredite za kupovinu novih vozova i za popravku pruge.

Sudar 2. maja dogodio se u tunelu Tošin bunar, kada je voz na liniji Beograd-Novi Sad udario voz koji se pokvario u tunelu. U Srbiji je prošle godine bilo 335 železničkih nesreća, u kojima su poginule 33 osobe.

Prosečna starost glavnih železničkih linija u Srbiji je 35 godina, a lokomotiva i vagona oko 40 godina. Zbog oronulosti pruge, obim teretnog saobraćaja je u prošloj godini smanjen 24 odsto.

Srpske železnice potpisale su ugovor sa švajcarskom kompanijom Štadler Busnang o kupovini 21 novog elektromotornog putničkog voza koji dostiže brzinu do 160 kilometara na sat. Ti vozovi biće uključivani u železnički saobraćaj u Srbiji od septembra sledeće godine do avgusta 2015, ali je nejasno kako će se kretati zastarelim srpskim prugama.

Srbija se takođe obavezala da će završiti liniju na Koridoru 10 do 2020. godine, koja bi trebalo da ima dvokolosečnu elektrificiranu prugu brzine do 160 kilometara na sat, ali manje od polovine koridora je spremno za to.


„U Vojvodini skoro da ne postoji pruga kojom vozovi idu predviđenom brzinom“, rekao je inženjer iz Novog Sada Pavel Domni za SETimes.

Srbija ima idealan položaj za protok ljudi i robe kroz Evropu železnicom, ako se unapredi infrastruktura.

„Naravno, glavni krivac je država, jer se novac ne usmerava na popravku i izgradnju novih pruga, niti se radovi dobro izvode“, rekao je profesor saobraćajnog inženjerstva iz Beograda Miloš Ivić za SETimes.

Koliko često koristite železnicu? Da li biste je češće koristili kada bi bila poboljšana? Podelite svoja razmišljanja u delu za komentare.



 


Comments




Leave a Reply